Video nadzor
Sistem video nadzora postavlja se prvenstveno iz bezbednosnih razloga. Osnovna uloga video nadzora jeste povećanje sigurnosti ljudi i imovine koja je potencijalno ugrožena.
Prilikom projektovanja sistema video nadzora birate sistem video nadzora prema svojim mogućnostima i potrebama. Na primeru maloprodajnog objekta vidimo da se video nadzor koristi da bi sprečili krađe ili da bi imali evidenciju o radu radnika. U fabrikama se postavlja radi nadzora i monitoringa određenih procesa i mašina.
Na video nadzor ne bi trebalo gledati kao na trošak, već kao na investiciju. Ulaganje u video nadzor predstavlja ulaganje u sopstvenu bezbednost, veću sigurnost svoje porodice, zaposlenih i sebe.
Osnovna podela video nadzora je na analogni i IP video nadzor.
Analogni video nadzor je najzastupljeniji na tržištu obzirom da se najduže koristi i zbog svoje pristupačne cene. Njegova najveća mana je to što ograničen broj ljudi može u isto vreme sa jednog mesta da pristupa video materijalu.
IP video nadzor predstavlja savremeni video nadzor - prenos podataka vrši se putem UTP kabla. Brojne su prednosti u odnosu na CCTV, ali glavna prednost je kvalitet video materijala, odnosno slike. Tu je i mogućnost da se napajanje kamera vrši preko mrežnog kabla.
Sam sistem video nadzora sastoji se od kamera, opreme za skladištenje i prikazivanje video materijala i kablova pomoću kojih su sve komponente povezane. Kako se tehnologija razvijala, nastale su i bežične kamere koje se povezuju na home-router, a onda se video snimci skladište na SD kartici.
Kamere se dele prema raznim kriterijumima: rezoluciji videa koji kamera može da snimi, da li se poseduje noćni režim rada (snimanje u mraku), koji ugao obuhvata, da li je vodootporna ili otporna na udarce, od kog je materijala napravljena... Treba obratiti pažnju i na razne mogućnosti kamere kao što su mogućnost daljinske kontrole fokusa i zuma, da li poseduje slot za memorijsku karticu itd.
Kada birate odgovarajući snimač video materijala – DVR ili NVR uređaj morate voditi računa o nekoliko stvari. Prva je broj ulaza za kamere, odnosno maksimalni broj kamera koje se mogu priključiti na snimač. Uvek bi trebalo misliti o budućem proširenju kapaciteta. Sledeća stvar je memorija, odnosno HDD (hard disk) ili SD kartica snimača jer od toga zavisi koliko video materijala može da se snimi i čuva. Bolje je imati što više prostora, ali više prostora sa sobom povlači i višu cenu celog sistema, pa je preporuka prostor za skladištenje prilagoditi realnim potrebama (minimum 30 dana po Zakonu o privatnom obezbeđenju).